Краљевина Србија је држава у југо-источном делу Европе. Налази се на Балкану. Србија представља главну везу између запада и истока. Главни град и трговачки центар државе је Смедерево, које поседује и природну луку. Кроз Србију протичу три реке Сава, Дунав (који се улива у Црно Море) и Тиса.
Географија[]
Србија се на северу и западу граничи са Уједињеним Краљевством Хрватске и Мађарске а на истоку са Краљевином Бугарском. На западу се налази Краљевина Босна, а на југу Краљевина Албанија, међутим Краљевина Србија са њима још увек није повезана путевима.
Мапа:
У Краљевини Србији постоје три града: Смедерево, Јагодна и Рудник. Сви градови у Србији су међусобно повезани и тренутно чине троугао. Смедерево је главни град Србије, а такође и најнасељенији град у Краљевини.
Кроз Србију протичу три реке: Сава, Дунав и Тиса. Сава се одмах након уласка у Србију улива у Дунав (на ноду 1300). Преко Саве Србија је пловним путем повезана са Краљевином Хрватском. Преко Дунава на северо-западу са Краљевином Мађарском (и даље са Светим Римским царством Немачког народа), а на истоку са Бугарском, Влашком и Црним морем.
Економија[]
У близини сваког града у Србији се налазе рудници. Јужно од Смедерева налази се каменолом (рудник камена), северо-западно од Јагодине налази се рудник гвожђа, док се рудник злата налази између Јагодне и Рудника и становници оба града могу радити у њему.
Град Смедерево поседује језеро и природни ресурс рибе. Јагодна је град који се налази у густој шуми тако да поседује природни ресурс дрво, као и Рудник.
Историја[]
До 1456. године територија на којој се данас налази Краљевина Србија била је потпуно магловита област за Ренесансну Европу. Услед разних деоба и сукба изгубљен је сваки вид државности.
На срећу у европским земљама тог времена - појављују се људи који почињу да спознају своје порекло. Напредују у друштву, образују се и почињу да обављају високе функције у земљама у којима су живели. Увидевши да су све бројнији - јавља се идеја за обновом Српске државе. Највише их је живело у Краљевини Хрватској. Довољно бројни, организовани и сложни започињу дипломатску борбу за признавање Краљевине Србије - у чему им Краљевина Хрватска свесрдно помаже - и од тада датирају данашњи пријатељски и блиски односи ове две Краљевине. Успевши у својим настојањима - 27. маја 1456 године - они насељавају обновљени град Смедерево и оснивају нову модерну државу по угледу на Европске - Краљевину Србију. Први Кнез РК Србије постаје Берет.
Изучавајући своје корене и традицију, али и примењујући знања која су стекли у Ренесансној Европи - покушавају да оформе државу која ће бити и традиционална и модерна - али пре свега функционална.
Међународни односи[]
04.03.1457. | Краљевина Србија потписује уговор са Краљевином Босном и Краљевином Албанијом о извозу робе у вредности од 15.000 дуката. Тадашњи кнез је био Ixandar Vojinovic. |
18.08.1457. | Краљевина Србија је направила највећу трговину у својој историји. Тадашње веће на челу са кнезом Koicheen Војиновићем је уговорило извоз 5.000 унци гвожђа у Краљевину Мађарску. Укупна вредност уговорене робе је износила 90.000 дуката. |
14.11.1457. | Долази до спора између Краљевине Србије и Краљевине Бугарске око пограничне територије која се на мапи означава као чвориште 1306. Заправо кнез Вукашин Југовић тврди да је према његовим сазнањима ова територија приликом успостављања путева припадала Србији и поставља јавно питање - на који се начин она нашла у саставу Бугарске. Недуго затим Војска Краљевине Србије заузима ово чвориште. Уследили су дуги и напорни преговори две стране у којима учествују српски кнез Вукашин, министарка спољних послова Краљевине Србије - Николинна Немањић и бугарски кнез Дани_ддд. 09.12.1457. бугарска војска поново припаја ово чвориште, као и нод 1305 који је до тада припадао Србији. Завладало је примирје између ове две земље, али коначни договор око граница није постигнут. |
01.07.1458. | Краљевина Србија потписује уговор о трговини са Краљевином Мађђарском о продаји гвожђа у вредности од 53,250.00 дуката. Кнез - Masterpera Vukanovic. |
Достигнућа[]
06.12.1457. | Завршена је изградња смедеревске луке, а Смедерево постаје један од првих европских градова са луком другог нивоа. Највећи терет око изграње луке на себе преузима тадашњи Кнез Србије - Вукашин Југовић (уједно и први Старешина луке). |
11.12.1457. | Направљен је први српски брод - речна баржа. Први капетан и власник брода постаје Koicheen, а брод назива „Maryjane“. Недуго затим, на свом првом путовању, посада овог брода открива реку Тису - која се до тада није налазила ни на једној географској карти. |
01.01.1458. |
Први пут у нашим и међународним списима помиње Српска Краљевска Морнарица. Први брод у њеном саставу је „Краљ Петар Први“, а посаду чине Новакони и Нарцис. На Божић 07.01.1458 они упловљавају у делту Дунава и практично први у Европи са сигурношћу узвикују оно о чему се до тада само нагађало - „Дунав се улива у Црно Море“. Поводом овог открића Хералдички Завод сачињава и званични грб Српске Краљевске Морнарице |
13.04.1460. | Краљевина Србија добија трећи град - Рудник, што је узроковано великим растом популације услед рада министарства пропаганде |